Tri sastanka, tri direktorke, jedno pitanje. „Šta ste obukle danas, i zašto?" Snežana (banka): plava košulja, sivo odelo, niska perlа. Vera (telekomunikacije): crna haljina, jakna od baklavske vune, jedan prsten. Jelena (energetika): bela majica, smeđa pantalona, bez šminke.
Sve tri su mi rekle istu rečenicu, malo drugačijim rečima: „Više ne razmišljam o tome kao 'biznis garderoba'. Razmišljam o tome kao o garderobi koja mi ne traži ništa.".
Šta je nestalo
Pantalonski kostim — koji je u 90-im bio uniforma žena na pozicijama moći — uglavnom je nestao iz kabineta srpskih CEO-ovki. „Bilo je glupo", kaže Vera. „Pravili smo se da smo muškarci. To se sada vidi kao izveštačeno. Sada se obučemo kao žene. Ne kao 'profesionalne žene' — već kao žene koje rade." Razlika je u nameri.
Štikle iznad sedam centimetara — takođe. Praktične preovladuju. „Više ne idem po hodnicima u štiklama", kaže Snežana. „U štiklama si u defanzivi — telo ti je nesigurno, hod ti je nesiguran. Ja sada nosim mokasine ili niske čizme. Hodam ulicom, hodam kroz kabinet, hodam u Brisel — isto."
Šta je došlo
Investicija u jedan kvalitetan komad. Sako Loro Piana je standard za sve tri. Plata u milionima dinara — ali to nije pitanje. Pitanje je trajanje. Sako koji traje deset godina je jeftiniji od dvadeset sakoa po 30.000 dinara.
Crna više nije obavezna. „Nikada nisam volela crnu", kaže Jelena. „Sada to konačno mogu da kažem javno. Imam smeđe, sive, mornarsko plavu, bordo. Crnu ostavljam za situacije kada neću da budem viđena. Ali u kabinetu — ja hoću da budem viđena."
Šta ostaje misterija
Pitala sam svaku od njih: šta je najveća investicija u garderobu koju ste napravile? Svaka je odbila da kaže cifru. Ali sve tri su pomenule jednu istu marku — The Row. To je tihi kod koji govori sve.
Trenutak kada CEO-ovka srpske kompanije nosi The Row je trenutak kada srpsko korporativno tržište prelazi prag koji je do skora bio rezervisan za London i Milano. Sa razlikom: ovde se to ne kaže. To je tihi kod. Onaj ko prepoznaje, prepoznaje. Onaj koji ne — taj nije ni trebalo da prepozna.
Šta dalje
Generacija koja sada vodi srpske kompanije nije imala mentorke u garderobi. Učile su tako što nisu znale. Sledeća generacija će imati lakše — biće nas više, gledamo se međusobno, prenosimo znanje. To je tihi luksuz koji se ne kupuje. To je generacijska razmena. I to je možda najveće što ovaj broj može da pokaže.
