Beograd se ove sezone obukao u nešto što ne pripada nijednoj jasno definisanoj kolekciji. Kao da je grad odlučio da preskoči trend i ode pravo u — ton. Šetali smo od Skadarlije do Bloka 21 i ono što smo videli ima jedno zajedničko ime, a o tome niko ne želi da priča naglas: samopouzdanje. Ne kao boja, ne kao kroj, već kao odluka da se ne dokazuje.
Šest žena, šest siluete, ista linija — žena koja zna gde stoji. Prva silueta koju smo zabeležili pojavila se ispred kafane „?" — sako koji nije previše, košulja koja nije bila previše bela, farmerke koje su pamtile mnogo subota. Vlasnica? Marija, 38, arhitekta. „Ovaj sako mi je od bake. Mama ga je promenila, ja sam ga skratila. Treća generacija u istoj jakni."
Drugi pogled
Mlade dizajnerke u Beogradu poslednje dve godine ozbiljno menjaju lokalni rečnik. Ono što se nekad zvalo „minimalizam" — sada se zove „smirenost". Ono što se zvalo „odvažnost" — sada se zove „odbijanje da se ćuti". A ono što su naše bake zvale „dolikuje" — sada se zove „bezvremenost".
Treba reći i ovo: crvena se vratila. Ali ne više kao izjava, već kao podsetnik. Ona crvena ruža koju je nosila vodeća srpska umetnica prošlog leta na otvaranju u SANU-u — bila je prva nota nečega što tek sada čujemo u celom gradu.
Šta dalje — i odakle
Domaći brendovi koje pratimo ove sezone — srpska dizajnerka, druga vodeća dizajnerka, iskusna autorka srpske mode — pokazuju isto: krojevi koji pamte telo, materijali koji pamte godine, boje koje pamte sećanje. Niko više ne pita „šta je u modi". Pita se nešto drugo: „Šta hoću da kažem kada izađem iz kuće?"
Na to pitanje, ovog maja u Beogradu, sve više žena ima isti odgovor. Ne mnogo. Ali — dovoljno.
