Prezime više nije samo tradicija: Zašto sve više žena zadržava svoje prezime, a muškarci uzimaju ženino? Deca nasleđuju majčino prezime
Ljubav ne određuje prezime, već izbor
Dugo se smatralo da je promena prezimena nakon sklapanja braka nešto što se podrazumeva. Međutim, savremeno društvo pokazuje da prezime više nije pitanje običaja, već lične odluke. Sve više žena u Srbiji odlučuje da zadrži svoje devojačko prezime, pojedini muškarci uzimaju prezime svoje supruge, a roditelji se sve češće opredeljuju da deca nose majčino prezime.
Ono što mnogi ne znaju jeste da Porodični zakon Republike Srbije ne propisuje da dete mora da nosi očevo prezime. Roditelji zajednički odlučuju koje će prezime dete imati, a ono može biti očevo, majčino ili zajedničko, u skladu sa zakonom i njihovim sporazumom.
Zašto žene sve češće zadržavaju svoje prezime?
Razlozi su različiti. Neke žene su pod svojim prezimenom izgradile profesionalnu karijeru i prepoznatljivost. Drugima je devojačko prezime važan deo ličnog identiteta i porodične tradicije. Mnoge smatraju da brak ne mora da znači odricanje od prezimena sa kojim su odrasle.
Prema odredbama Porodičnog zakona Republike Srbije, supružnici imaju pravo da nakon sklapanja braka zadrže svoje prezime, uzmu prezime drugog supružnika ili da se opredele za neku od zakonom dozvoljenih kombinacija prezimena. Izbor je stvar njihove slobodne volje.
I muškarci mogu da uzmu ženino prezime
Iako je to ređe u praksi, zakon omogućava i muškarcu da nakon sklapanja braka uzme prezime svoje supruge. Takva odluka ima potpuno isto pravno dejstvo kao i kada žena uzme prezime muža i ne postoji zakonska prepreka za takav izbor.
Ovakvi primeri pokazuju da se porodične vrednosti danas sve manje mere prezimenom, a sve više međusobnim poštovanjem i dogovorom partnera.
Deca mogu da nose majčino prezime
Jedna od najčešćih zabluda jeste da dete automatski dobija očevo prezime. To nije tačno.
Prema Porodičnom zakonu Republike Srbije, roditelji sporazumno određuju prezime deteta. Ono može nositi prezime majke ili oca, u zavisnosti od njihove zajedničke odluke. Ukoliko imaju više zajedničke dece, ona po pravilu imaju isto prezime.
Ako roditelji ne mogu da postignu dogovor o prezimenu deteta, odluku donosi nadležni organ, vodeći računa o najboljem interesu deteta.
Tradicija se menja zajedno sa društvom
Nekada je bilo gotovo nezamislivo da žena zadrži svoje prezime ili da dete nosi majčino. Danas se takve odluke sve češće donose i predstavljaju deo savremenog shvatanja porodice, u kojem su ravnopravnost supružnika i sloboda izbora osnovni principi.
Zaključak
Prezime više nije strogo pravilo koje određuje tradicija. Važeći propisi u Srbiji omogućavaju partnerima da sami odluče kako će se prezivati nakon braka i koje će prezime nositi njihova deca. Najvažnije je da odluka bude zajednička i u skladu sa zakonom.
Izvori:
- Porodični zakon Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011 – dr. zakon i 6/2015) – odredbe koje uređuju lično ime supružnika i određivanje prezimena deteta.
- Zakon o matičnim knjigama („Službeni glasnik RS“, br. 20/2009, 145/2014 i dr.) – postupak upisa ličnog imena i prezimena u matične knjige.
- Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije – uputstva za prijavu rođenja deteta i upis u matične knjige.
