Ko su bile Blaga i Ognjena Marija? Narodno predanje o sestrama Svetog Ilije i običaji koji se poštuju vekovima
Narodno predanje kaže da je Sveti Ilija Gromovnik imao dve sestre – Blagu i Ognjenu Mariju. Iako Crkva ovo predanje ne potvrđuje, ono vekovima živi u srpskom narodu kroz brojne običaje, verovanja i poštovanje tri velika letnja praznika.
Tri letnja praznika koja su naši preci posebno poštovali
Kraj jula i početak avgusta u srpskoj narodnoj tradiciji predstavljaju period velikih svetkovina koje prate brojna verovanja i običaji. U narodu se govori da je Sveti Ilija Gromovnik imao dve sestre – stariju Blagu Mariju i mlađu Ognjenu Mariju.
Prema narodnom predanju, Ilija kažnjava gromovima, Ognjena Marija vatrom, dok Blaga Marija vetrom raspiruje oluje. Upravo zbog toga ova tri praznika vekovima izazivaju strahopoštovanje među ljudima, naročito u seoskim sredinama gde su nevreme, požari i oluje nekada mogli da unište čitav godišnji trud.
Važno je naglasiti da se radi o narodnim verovanjima, a ne o zvaničnom učenju Srpske pravoslavne crkve.
Kada se obeležavaju ovi praznici?
Redosled letnjih praznika izgleda ovako:
- Sveti Ilija – 2. avgust
- Blaga Marija – 4. avgust
- Ognjena Marija – 30. jul
Svaki od ovih dana u narodu je praćen posebnim pravilima i običajima.
Ognjena Marija – praznik kada se ne rade teški poslovi
Ognjena Marija, koja se obeležava 30. jula, smatra se jednim od najpoštovanijih letnjih praznika.
Narod veruje da na ovaj dan nije dobro raditi teške fizičke poslove, posebno u polju, niti paliti vatru bez potrebe. Smatralo se da bi nepoštovanje praznika moglo doneti požar, udar groma ili drugu nesreću.
U pojedinim krajevima Srbije žene nisu šile, tkale niti prale veš, dok su muškarci izbegavali radove koji podrazumevaju alat i vatru.
Sveti Ilija – gospodar groma i oluje
Za Svetog Iliju kaže se da se nebom vozi u vatrenim kolima i da gromovima kažnjava zlo i nepravdu.
Kada zagrmi na Ilindan, naši preci su govorili da Sveti Ilija "tera đavole po nebu", pa se zbog toga nije preporučivalo boraviti na otvorenom prostoru ili ispod usamljenog drveta.
Na mnogim mestima verovalo se da posle Ilindana leto polako počinje da slabi i da dolaze svežije noći.
Blaga Marija – zaštitnica od olujnih vetrova
Blaga Marija slavi se 4. avgusta i u narodnom predanju predstavlja blažu sestru koja vetrovima raspiruje ili smiruje prirodu.
U mnogim krajevima Srbije tog dana se nije radilo u polju kako bi se zaštitili usevi od oluja, grada i jakih vetrova.
Narod je verovao da će onaj ko poštuje praznik imati mirnu godinu i sačuvane plodove, dok će nepoštovanje doneti nevreme.
Zašto su ljudi toliko poštovali ove praznike?
U vreme kada nije bilo meteoroloških prognoza niti savremenih sistema zaštite, svaka oluja mogla je da uništi letinu od koje je zavisio opstanak porodice.
Zbog toga su praznici posvećeni Iliji, Ognjenoj i Blagoj Mariji bili mnogo više od običnih datuma u kalendaru – predstavljali su dane odmora, molitve i nade da će priroda biti blaga prema ljudima.
I danas mnoge porodice nastavljaju da poštuju ove običaje kao deo kulturnog i duhovnog nasleđa, bez obzira na to da li ih posmatraju kroz versku ili tradicionalnu prizmu.
Zanimljivosti koje možda niste znali
U mnogim krajevima Srbije kaže se: "Od Svetog Ilije sunce sve ranije zalazi." Time se simbolično označava da leto polako ulazi u svoju drugu polovinu.
Stari ljudi su pažljivo posmatrali vreme na ove praznike i po njemu pokušavali da predvide kakva će biti jesen i zima.
Ako bi na Ilindan zagrmelo, govorilo se da će godina biti rodna, ali i da će jesen biti kišovita.
Verovalo se da se na Ognjenu Mariju posebno treba čuvati svađe, psovki i loših dela, jer se "svaka izgovorena reč vraća čoveku".
U pojedinim krajevima domaćice nisu iznosile pepeo iz kuće niti su palile novu vatru, smatrajući da se tako čuva mir i blagostanje doma.
Narodna izreka
Naši preci ostavili su i poznatu izreku koja se i danas može čuti:
"Od Ognjene do Blage Marije, svaki dan gledaj u nebo."
Njome se upozoravalo da je kraj jula i početak avgusta period kada su letnje oluje najčešće, pa su ljudi morali da budu oprezni kako bi zaštitili sebe, porodicu i letinu.
Izvori
- Srpska pravoslavna crkva – kalendar praznika i žitija svetih.
- Etnografski institut SANU – radovi o narodnim verovanjima i običajima u Srbiji.
- Veselin Čajkanović, Mit i religija u Srba.
- Srpski mitološki rečnik, Nolit, Beograd.
