Inteligentne žene koje vole srpski folk. Inteligentne žene koje vole estradnu muziku. Inteligentne žene koje vole pesme koje ne bi trebalo da vole — prema oficijelnoj kulturnoj hijerarhiji. Vremena je da o tome razgovaramo bez stida.
Tema folka je u srpskim ozbiljnim medijima izbegavana 30 godina. Folk pripada taj drugi svet — onaj koji se ne pojavljuje u kulturnim suplementima, koji se ne pominje u akademskim radovima, o kome se ne piše u esejima.
Ali — žene koje vole folk su iste žene koje čitaju ozbiljnu književnost, idu na izložbe, glasaju za progresivne stranke, vode banke i firme. To je protivurečnost koja zaslužuje analizu.
Šta je tačno folk
Folk u srpskom kontekstu je termin koji se previše široko koristi. Tehnički postoji više pod-kategorija:
- Narodna (klasici 70-ih i 80-ih)
- Novokomponovana (80-90-e)
- Turbo-folk (90-e)
- Pop-folk (eklektika)
- Estradno folk (savremeno)
- Folk-pop (2010-2020, savremeniji format)
Svaka od tih kategorija ima drugačiji odnos sa intelektualnom publikom. Cela diskusija o „folku" najčešće pretvara sve to u jednu masu — što je generalizacija koja onemogućava ozbiljan razgovor.
Zašto se stidimo
Razgovori sa pet žena 35-50 godina, sve sa univerzitetskim obrazovanjem, sve u rukovodećim pozicijama. Pet razloga zašto se stide:
1. Klasni signal. „Folk je radnička muzika", kažu sociolozi. To je donekle tačno, ali je donekle snobovski rezime koji ne odražava stvarnu publiku 2026.
2. Tematska ograničenost. Folk teme — ljubav, izdaja, novac, žal — se ponavljaju. To je tačno. Ali — sva popularna muzika ima ograničene teme. To važi za američki country, francuski chanson, italijansku canzone.
3. Vizuelni kod. Folk koncerti, video spotovi, garderoba — sve to ima estetiku koja je drugačija od „intelektualne". To je tačno. Ali estetiku nije nužno povezana sa kvalitetom muzike.
4. Politički kontekst. Folk je 90-ih godina bio suzvučan sa militarističkim, nacionalistički obojenim politikama. To je tačno za jedan deo žanra. Ali pop-folk autorke 2020-ih retko imaju vezu sa tim kontekstom.
5. Lično istorijsko opterećenje. Mnogi koji odrastaju u 90-im, folk asocira sa specifičnim trenucima koji nisu lepi. To je svako lično. Razumljivo.
Šta dobijamo kad pristanemo
Pet razloga zašto vredi razgovarati o folku otvoreno:
1. Most preko klasnih granica. Folk je jedan od retkih kulturnih oblika koji povezuje različite društvene slojeve u Srbiji. Ne potcenjivati to.
2. Razumevanje ženskih iskustava. Folk je decenijama bio glas žena koje nigde drugde nisu imale glas. Tekstovi velikih pop-folk autorki — priča je ženska iskustva koja ne postoje u „ozbiljnoj" muzici.
3. Estetska iskrenost. Folk ne pretenduje da bude umetnost. To može biti dobar tonalan zvuk za neke trenutke. Ne svako vreme treba klasiku.
4. Lokalna proizvodnja. Folk je naša muzika. Ekonomski model je domaći. Plate idu domaćim muzičarima, autorima, producentima. Razlika sa globalnim Spotify-em.
5. Otkrivanje sebe. Žene koje su 30 godina krile da slušaju folk — sada otkrivaju da to nije imanto razloga. Oslobođenje koje vredi pomenuti.
Lično
Imam 39 godina. Imam magistraturu iz filozofije. Vodim ovaj magazin. I — slušam srpski folk kad vozim. Slušam estradne klasike kad peglajem. Slušam pop-folk povremeno na žurkama.
Da li me to čini manje inteligentnom? Ne. Da li me čini manje vredu u mojim istraživanjima književnosti? Ne. Da li me to čini kompleksnijom? Verovatno da.
Razgovor o folku 2026 može biti otvoren. Mi smo generacija koja može da to omogući. Naše ćerke onda neće morati da se stide ničega.
