Srpski film 2025-2026 ima najjaču festivalsku sezonu od raspada Jugoslavije. Pet kanskih projekcija, dve berlinalske, jedna venecijanska. Mnogo manje muški dominantnih projekata nego pretodne decenije. Šta se promenilo?
Tri velika pomeranja
Prvo: žene u centru. Polovinа od deset najvažnijih srpskih filmskih projekata 2025-2026 ima ženu kao glavnog karaktera. To pre 15 godina nije bila statistika. Ženski likovi su bili podtekst, motiv, dekoracija — ne nosač narativa.
Drugo: vraćanje, ne odlazak. Glavni narativ srpskog filma 90-ih i 2000-ih bio je „odlazak" iz zemlje. Sada — sve više filmova priča o vraćanju. To pokazuje promenu u kako srpski reditelji razumeju svoju zemlju i svoje karaktere.
Treće: tihi rad, ne dramatika. Srpski film se vraća u esej-formi. Manje krvi, manje vrištanja. Više dugog kadra, više pauza, više tišine. Stil koji je decenijama dominirao zapadnoevropskim autorskim filmom — sada konačno ima domaću verziju.
Šta je radilo
Fond za film je u poslednje 3 godine povećao subvencije za ženske projekte — eksplicitno. Pet projekata godišnje sa preko 50.000 evra produkcijskih sredstava namenjenih ženskim rediteljkama. To nije velika cifra globalno, ali za srpsku scenu — transformativan iznos.
Regionalna koprodukcija je proteklih godina otvorila vrata srpskim projektima da dobiju i bosanske, crnogorske, makedonske doprinose. Granice nisu nestale, ali su porozne.
Mlade rediteljke koje su 5-10 godina radile asistentske pozicije sada vode prve velike projekte. Generacijska smena koja se dogodila ispod radara mainstream medija.
Glumačka generacija 35-45 je u poslednje pet godina dostigla zrelost koja se ne može imitirati. Žene koje su dovoljno zrele za kompleksne uloge i još uvek dovoljno mlade za fizičke zahteve scene. Ovo je najbolja generacija srpskih glumica od 1990.
Šta to znači za publiku
Beogradska bioskopska publika 2026 ima ozbiljniji izbor nego što je imala u poslednje dve decenije. Nedeljno se prikazuje 2-3 srpska autorska filma — nešto što se na Cineplexx ekranima nije dešavalo godinama.
Kvalitet domaćeg programa je sada konkurentan zapadnoevropskom autorskom filmu. To se ne reklamira često — naša filmska industrija je previše skromna sa marketingom — ali statistike potvrđuju.
Šta nedostaje
Srpski filmski tržište ostaje premali za održivu industriju. Domaći prihod jednog srpskog filma — najčešće 50.000-150.000 evra. Produkcijski trošak — 500.000-1.500.000 evra. Razlika se popunjava državnim fondom, regionalnim subvencijama, festivalskim nagradama.
To znači: bez međunarodne distribucije, srpski autorski film nije ekonomski održiv. Distribucija je sledeća velika tema sa kojom srpska industrija mora da se izbori.
Šta sledi
Plan za 2027: desetak srpskih filmova u produkciji. To je više od poslednje decenije zbornog uzimanja. Ne svi će uspeti — ali statistika kvaliteta je takva da bar tri-četiri će ići na velike festivale.
Šta da gledamo: domaće autorske produkcije u Cineplexx-u i Kombank Dvorani. Filmski susreti u Cinema City sa rediteljima. Filmovi koji se prikazuju u Kinoteci sa mesec dana razmaka od premijere.
Šta ne treba ignorisati
Ono što se ne dešava: srpski mejnstrim. Komercijalni film, žanrovska produkcija, Hollywood po srpskom. Sve to gotovo da ne postoji u 2026, i to je strukturna slabost industrije. Autorski film vredi, ali industriji treba i žanrovska produkcija da bi imala publiku i ekonomsku osnovu.
To je tema za sledeći broj. Za sada — uživajte u izuzetnoj sezoni autorskog filma koju imamo.
