Sedam pravaca u srpskoj i regionalnoj filmskoj produkciji koje treba pratiti pre kraja godine. Domaća i regionalna kinematografija 2025-2026 je u najjačoj sezoni od raspada Jugoslavije.
Tri pravca u domaćoj produkciji
Pravac 1: ženska režija. Najveća tematska promena u srpskoj kinematografiji 2025-2026. Žene rediteljke vode polovinu projekata koji se prikazuju u glavnim festivalima. To pre 10 godina nije bila statistika.
Šta razlikuje njihov rad: tihi tempo, kompleksne ženske karakteri, lokalna preslagavanja koja izbegavaju nacionalne klišee. Stil koji konkurentno stoji uz evropski autorski film.
Pravac 2: regionalne koprodukcije. Srpsko-makedonske, srpsko-bosanske, srpsko-crnogorske produkcije postaju standard za ozbiljniji autorski rad. Bez koprodukcije, srpski projekti ne mogu da popunje budžet.
Posebno produktivna saradnja sa makedonskom kinematografijom — koju je za poslednje 5 godina podigao mlada generacija rediteljki.
Pravac 3: dokumentarni rad o ženama. Srpski dokumentarac doživljava renesansu. Naročito projekti o ženama koje su izgubile državljanstvo posle raspada Jugoslavije, o ženama u medicinskim profesijama, o ženama koje su gradile srpsku ekonomiju 2000-ih.
Dva regionalna pravca
Pravac 4: hrvatska autorska scena. Mlade hrvatske rediteljke koje su studirale u Beogradu sada vode produkcije u Zagrebu. Eksperimentalan format, intimna tematika, kompleksne ženske karakteri.
Pravac 5: crnogorska produkcija. Mali ali kvalitetan. Crnogorska kinematografija u poslednjih 5 godina napravila je nekoliko zapaženih projekata, naročito u dokumentarnoj formi.
Dva svetska pravca koje pratimo
Pravac 6: američka autorska scena. Velike rediteljke koje su 2-3 godine ranije radile blockbusters sada se vraćaju u intimne projekte. Manji budgeti, lični projekti, kompleksni ženski karakteri.
Pravac 7: istočnoevropski festivalski rad. Mađarska, rumunska, češka kinematografija — sve sa snažnim ženskim glasovima koji se prikazuju u beogradskim festivalima i kinotekama.
Praktične informacije
Najbolji bioskopi za autorski film:
- Velika sala Kombank Dvorana — za projekcije sa rediteljima
- Cineplexx Ušće — za međunarodne premijere
- Kinoteka — za autorske filmove i klasike
- Kulturni centar Rex — za eksperimentalne formate
- Kulturni centar Beograd — za dokumentarce
Klubovi koje treba pratiti: mesečna pretplata 800 dinara, Filmski susreti u Cinema City pretplata 1.500 dinara.
Pratite: filmski centri i online magazini koji se ozbiljno bave kritikom. Mainstream mediji daju komercijalne preglede koji ne pomažu autorskom filmu.
Šta ne treba: ne propusti glavne domaće autorske projekte — čekali smo 15 godina na ovakvu sezonu srpskog filma.
Šta sledi
Plan za 2027: deset srpskih filmova u produkciji. To je više od poslednje decenije zbornog uzimanja. Ne svi će uspeti — ali statistika kvaliteta je takva da bar tri-četiri će ići na velike festivale.
Tri godine se nije desilo da imamo istovremeno tri velika srpska filma na bioskopskim repertoarima. Sada se desilo. To je naša odgovornost — da popunimo sale.
Bioskop nije mrtav. Bioskop je samo postao kuratorski medij. Što manje filmova gledamo, to ozbiljnije ih biramo. To je tihi luksuz savremene filmske publike.
