Mala Gospojina 21. septembar – Rođenje Presvete Bogorodice: šta se radi, šta ne valja i koja verovanja prate ovaj veliki praznik
Mala Gospojina, koja se svake godine praznuje 21. septembra, jedan je od velikih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici. Ovaj dan obeležava Rođenje Presvete Bogorodice Marije, majke Isusa Hrista, i u narodu se smatra posebno važnim danom za porodicu, žene, majke i decu.
Za Malu Gospojinu vezani su brojni običaji i narodna verovanja. Nekada se verovalo da način na koji čovek provede ovaj dan može da nagovesti kakav će mu biti period koji dolazi, pa se praznik dočekivao u miru, bez svađe i teških poslova.
Šta zapravo znači Mala Gospojina?
Mala Gospojina je praznik Rođenja Presvete Bogorodice. Prema hrišćanskom predanju, Marija je rođena od pravednih roditelja Joakima i Ane, koji su dugo čekali potomstvo.
Zbog toga Mala Gospojina za mnoge vernike ima posebno značenje. Ona predstavlja početak života žene koja će, prema hrišćanskoj veri, postati majka Isusa Hrista.
U crkvenom kalendaru praznik se obeležava 21. septembra, a u narodu je poznat upravo kao Mala Gospojina.
Šta se radi na Malu Gospojinu?
Na Malu Gospojinu vernici odlaze u crkvu, mole se i pale sveće za zdravlje svojih najbližih. Posebno se ljudi mole za zdravlje dece, porodicu, potomstvo i mir u domu.
Ako ste u mogućnosti, praznik možete obeležiti odlaskom na liturgiju i molitvom Presvetoj Bogorodici.
U mnogim krajevima Srbije Mala Gospojina je bila prilika da se porodica okupi za svečanim ručkom, a domaćice su pripremale posebna jela i posluženje za goste.
Važno je, međutim, da se praznik ne svodi samo na običaje. Suština velikih crkvenih praznika jeste u molitvi, zahvalnosti i odnosu prema bližnjima.
Da li se na Malu Gospojinu radi?
U narodu postoji verovanje da na velike praznike ne treba obavljati teške fizičke poslove ako oni mogu da sačekaju.
Zato se Mala Gospojina tradicionalno provodi mirnije, uz porodicu i bez nepotrebnog rada.
Ne znači da je zabranjeno uraditi ono što je neophodno. Poslovi koji moraju da se obave, briga o deci, životinjama, bolesnima ili domaćinstvu ne treba da budu razlog za strah ili osećaj krivice.
Najvažnije je praznik provesti u miru i poštovanju njegovog značaja.
Šta ne treba raditi na Malu Gospojinu?
Prema narodnim običajima, na Malu Gospojinu se izbegavaju:
- velike kućne popravke i teški fizički poslovi,
- svađe i rasprave,
- vređanje i ružne reči,
- započinjanje nepotrebnih sukoba,
- preterana zabava i ponašanje koje ne priliči prazniku.
Posebno se govorilo da ne valja biti ljut, zavidan ili činiti drugome loše na ovaj dan.
Ovo su, pre svega, deo narodnog običajnog nasleđa, a ne crkvene zabrane.
Verovanja za Malu Gospojinu
Mala Gospojina je kroz vekove dobila posebno mesto u narodnom kalendaru. Uz ovaj praznik vezuju se brojna narodna verovanja o vremenu, jeseni, zdravlju, porodici i budućoj godini.
Jedno od poznatih verovanja kaže da od Male Gospojine počinje period kada se priroda polako priprema za jesen i zimu. Zbog toga je ovaj praznik imao posebno mesto u poljoprivrednom kalendaru.
Postojalo je i verovanje da kakvo je vreme na Malu Gospojinu, takva može biti i jesen, mada se ovakva narodna predanja ne mogu posmatrati kao pouzdana vremenska prognoza.
U nekim krajevima govorilo se da na ovaj dan treba posebno paziti na reči i postupke, jer se verovalo da ono što čovek „poseje“ u prazničnom danu može simbolično odrediti ono što će mu se vratiti.
Mala Gospojina i žene
Presveta Bogorodica zauzima posebno mesto u životu pravoslavnih vernika, a Mala Gospojina je naročito važna mnogim ženama.
Žene se na ovaj dan često mole Presvetoj Bogorodici za zdravlje, porodicu, decu, potomstvo i zaštitu doma.
U narodnoj tradiciji Bogorodica je doživljavana kao zaštitnica majki i dece, pa su se upravo njoj upućivale posebne molitve u trenucima kada je porodici bila potrebna pomoć.
Mala Gospojina i deca
Mnogi roditelji na Malu Gospojinu posebno se mole za svoju decu.
Prema narodnom običaju, ovaj dan je prilika da se deca okupe sa porodicom, da se uče poštovanju praznika i da im se objasni zašto se 21. septembar obeležava.
Umesto da se deci praznik predstavi samo kroz zabrane – „ne sme ovo“, „ne sme ono“ – mnogo je lepše objasniti im da je Mala Gospojina dan ljubavi, porodice, zahvalnosti i dobrote.
Da li se na Malu Gospojinu posti?
Da li će se tog dana postiti zavisi od toga da li je praznik u toku određenog posta i od pravila crkvenog kalendara za konkretnu godinu.
Zato se za pravilo posta najbolje držati crkvenog kalendara i saveta sveštenika, umesto narodnih tumačenja.
Zašto se Mala Gospojina naziva „malom“?
Naziv „Mala Gospojina“ ne znači da je ovaj praznik nevažan ili manje značajan.
U srpskoj narodnoj tradiciji postoji Velika Gospojina, praznik Uspenja Presvete Bogorodice, koji se obeležava 28. avgusta, i Mala Gospojina, odnosno Rođenje Presvete Bogorodice, 21. septembra.
Oba praznika posvećena su Presvetoj Bogorodici, ali obeležavaju različite događaje.
Jedna lepa poruka za Malu Gospojinu
Ako postoji nešto što bi trebalo poneti iz ovog praznika, onda je to podsećanje da su porodica, ljubav, vera i dobrota vrednosti koje ne treba čuvati samo za praznične dane.
Mala Gospojina je prilika da zastanemo, provedemo vreme sa onima koje volimo, pomolimo se za zdravlje najbližih i učinimo neko dobro delo.
Jer možda je upravo to najlepši način da se obeleži praznik Rođenja Presvete Bogorodice.
Srećna Mala Gospojina! Neka Presveta Bogorodica čuva vaše domove, decu i porodice i podari svima zdravlje, mir i ljubav.
