Milenijumska žena 2026: Žene koje znanjem, hrabrošću i delima menjaju društvo
Od nauke i medicine, preko privrede, poljoprivrede i umetnosti, do sporta, humanitarnog rada i medija – priznanje „Milenijumska žena“ i ove godine okupilo je žene čiji rad prevazilazi lični uspeh i postaje deo šire priče o društvu koje se razvija, povezuje i menja.
Uspeh žene nije samo ono što je postigla za sebe. On se meri i tragom koji ostavlja u svojoj profesiji, zajednici i životima drugih ljudi.
Upravo na toj ideji više od 14 godina počiva rad Udruženja žena „Milenijumska žena“, neprofitne organizacije posvećene promociji ženskog liderstva, ekonomskom osnaživanju žena i unapređenju njihovog položaja u društvu.
Udruženje okuplja uspešne poslovne žene, preduzetnice, stručnjakinje, umetnice, naučnice i humanitarke koje svojim radom i društvenim angažovanjem doprinose stvaranju kvalitetnijeg, pravednijeg i održivijeg društva.
Njihova misija zasniva se na promociji jednakih mogućnosti, obrazovanja, zdravlja, društvene odgovornosti i održivog razvoja, uz poseban fokus na rodnu ravnopravnost na tržištu rada. Kroz edukaciju, osnaživanje i povezivanje žena različitih generacija i društvenih kategorija, Udruženje nastoji da stvori prostor u kojem žene mogu aktivnije da učestvuju u ekonomskom i društvenom životu.
Jedan od najprepoznatljivijih rezultata tog rada jeste godišnja dodela priznanja „Milenijumska žena“, kojom se odaje počast ženama koje su ostvarile zapažene rezultate u različitim oblastima.
Žene čiji rad inspiriše
Dobitnice priznanja za 2026. godinu dolaze iz sveta nauke, medicine, kulture, umetnosti, privrede, poljoprivrede, medija, sporta, turizma i mode, dok je posebna nagrada za globalni doprinos pripala naučnici čiji je rad imao uticaj na zdravlje miliona ljudi širom sveta.
Njihove biografije pokazuju koliko različiti mogu biti putevi do uspeha – od laboratorije i operacione sale, preko njiva, fabrika i televizijskih studija, do koncertnih dvorana, sportskih bazena i svetskih univerziteta.
NAUKA – dr Ivana Gadanski
Dr Ivana Gadanski svoj profesionalni put izgradila je na spoju biologije, bioinženjerstva i molekularne dijagnostike.
Nakon završenog Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, doktorske studije nastavila je u Nemačkoj, na Univerzitetu u Getingenu i Maks-Plank institutu za biofizičku hemiju, a postdoktorsko usavršavanje na Ludvig-Maksimilijan Univerzitetu u Minhenu.
Bila je i Fulbrajt gostujući profesor na Kolumbija univerzitetu u Njujorku, a danas rukovodi međunarodnim projektima iz oblasti bioinženjerstva i molekularne dijagnostike.
Kao naučni savetnik u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, bavi se istraživanjima koja mogu doprineti boljem razumevanju nastanka metastaza kod karcinoma dojke i razvoju pristupa koji bi u budućnosti mogli doprineti personalizaciji terapije.
Njena priča podseća da nauka često počinje pitanjem, a svoj puni smisao dobija onda kada može da promeni nečiji život.
MEDICINA – prof. dr Maja Ercegovac
Prof. dr Maja Ercegovac jedna je od prepoznatljivih žena srpske medicine.
Vanredna je profesorka na Katedri hirurgije sa anesteziologijom Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i direktorka Klinike za grudnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Posebno se izdvaja podatak da je jedina žena na čelu hirurške klinike u Srbiji.
Dugogodišnji je načelnik Jedinice intenzivne nege, a članica je Evropskog udruženja grudnih hirurga, Evropske asocijacije kardiotorakalnih hirurga i Internacionalnog udruženja za transplantaciju srca i pluća.
Tokom aprila 2026. godine uspostavljen je program transplantacije pluća u Srbiji, a izvedena je i prva transplantacija pluća u zemlji, u saradnji sa stručnjacima Medicinskog univerziteta u Beču.
U medicini znanje dobija svoju najdublju vrednost onda kada postane nada za pacijenta.
HUMANOST – Nadica Blažić
Nadica Blažić svoj profesionalni život počela je kao učiteljica. Nakon 20 godina rada u prosveti, svoje iskustvo i energiju usmerila je ka humanitarnom radu.
Majka je troje dece i osnivačica i predsednica udruženja i Fondacije „Plava školjka“, koji pružaju podršku samohranim roditeljima i porodicama dece sa invaliditetom.
Idejna je tvorac i realizatorka Kuće nade u Banji Koviljači, prostora u kojem je članovima udruženja iz cele Srbije omogućen besplatan boravak i pristup terapijama.
Njena priča pokazuje da humanost nije samo trenutak pomoći – već odluka da se sistemski stvara prostor u kojem će drugima biti lakše.
KULTURA – Divna Ljubojević
Divna Ljubojević jedan je od najznačajnijih savremenih interpretatora pravoslavne duhovne muzike.
Kao umetnica, dirigentkinja, kompozitorka, edukatorka i istraživačica, decenijama je posvećena očuvanju i promociji duhovnog muzičkog nasleđa pravoslavnog Istoka.
Sa svojim ansamblom MELÓDI aktivna je više od tri decenije na svetskim koncertnim scenama. Objavila je 28 albuma u Srbiji i inostranstvu i dobitnica je brojnih priznanja za svoj umetnički i misionarski rad.
Njeno stvaralaštvo povezuje duboko poštovanje tradicije sa savremenim koncertnim izrazom, stvarajući svojevrstan kulturni most između Istoka i Zapada.
UMETNOST – Jovanka Stanojević
Srpska slikarka, crtačica i pedagoškinja Jovanka Stanojević svoj umetnički izraz gradi na spoju vrhunske tehničke discipline i autentičnog likovnog jezika.
Diplomirala je i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a od 2008. godine posvećena je stvaralaštvu i obrazovanju novih generacija umetnika.
Izlagala je širom Evrope i dobitnica je brojnih priznanja. Poseban uspeh predstavlja ovogodišnja nagrada na Women in Art Fair u Londonu i akvizicija njenog dela za trajni fond i stalnu postavku muzeja FAMM u Mouginsu, prvog evropskog muzeja posvećenog isključivo umetnicama.
Kroz motive lica i tela istražuje teme vremena, opstanka i dostojanstva, istovremeno doprinoseći većoj vidljivosti žena u savremenoj umetnosti.
PRIVREDA – Biljana Vidojević
Biljana Vidojević, komercijalna direktorka kompanije „Lazar“ d.o.o. iz Blaca, primer je žene koja je svoju poslovnu karijeru gradila zajedno sa razvojem porodičnog biznisa.
Sa suprugom je osnovala i danas vodi kompaniju koja posluje već 32 godine i zapošljava oko 250 ljudi.
Kompanija objedinjuje mlekaru koja dnevno prerađuje oko 85.000 litara mleka i sarađuje sa oko 1.500 gazdinstava, farmu sa oko 1.400 grla simentalske rase, proizvodnju biogasa snage 1 MW, maloprodajni lanac od 26 prodavnica i voćarstvo na oko 240 hektara zasada višnje.
Kompanija posluje i na međunarodnom tržištu.
Ipak, iza svih poslovnih rezultata Biljana Vidojević ističe ono što smatra svojim najvećim uspehom – porodicu, decu i unučiće.
POLJOPRIVREDA – Dejana Dimitrov
Dejana Dimitrov predstavlja novu sliku žene u savremenoj poljoprivredi – žene koja ravnopravno upravlja gazdinstvom, donosi poslovne odluke i svakodnevno radi na imanju.
Nakon srednje poljoprivredne škole završila je višu školu, smer prehrambena tehnologija. Danas obrađuje oko 100 hektara zemlje u Kostolcu i vodi farmu sa oko 80 krmača.
Od vožnje traktora i hranjenja životinja do administrativnih poslova i apliciranja za sredstva, Dejana je uključena u sve segmente proizvodnje.
Kao nosilac gazdinstva od 2011. godine, od poljoprivrede je izgradila način života i posao u koji uključuje i svoju decu.
MEDIJI – Marija Prebeg
Dugogodišnja novinarka, urednica i autorka televizijskih sadržaja Marija Prebeg prepoznatljiva je po profesionalnom i istraživačkom pristupu i sposobnosti da kroz televizijsku formu otvori važne društvene teme.
Kao urednica emisije „Eksploziv“ na TV Prva, godinama televiziju koristi kao prostor za pokretanje javnosti i skretanje pažnje na ljude, njihove sudbine i probleme.
Njen rad pokazuje da mediji nisu samo mesto na kojem se informacije prenose. Oni mogu biti i prostor za razumevanje, solidarnost i pokretanje društvenih promena.
SPORT – Ana Jovović
Ana Jovović je jedina aktivna srpska paraolimpijska plivačica.
Plivanjem je počela da se bavi sa osam godina, trenirajući zajedno sa plivačima bez invaliditeta, a od 2011. godine takmiči se sa njima kao ravnopravna članica ekipe.
Sedam godina bila je apsolutna paraolimpijska šampionka Srbije na 50 i 100 metara slobodnim stilom, a uspehe je ostvarivala i na međunarodnim takmičenjima.
Na Svetskim juniorskim igrama u Holandiji 2015. godine osvojila je četiri zlatne i dve bronzane medalje. Godine 2016. u Grčkoj isplivala je normu za Evropsko prvenstvo u Portugalu, dok se 2019. godine u Londonu kvalifikovala za Paraolimpijske igre u Tokiju.
Danas je Ana supruga i majka dvoje dece, a njen sportski put ostaje snažna priča o upornosti, ravnopravnosti i pomeranju granica.
TURIZAM – Dragana Ristić
Dragana Ristić, diplomirana inženjerka prehrambene tehnologije i enolog, više od decenije svoje znanje posvećuje proizvodnji i promociji vina.
Profesionalno iskustvo gradila je u Srbiji i Hrvatskoj, učestvujući u međunarodnim ocenjivanjima vina i stručnim projektima širom Evrope.
Danas svoj rad usmerava na razvoj destinacije u kojoj se povezuju vino, gastronomija, priroda, kultura, istorija i gostoprimstvo.
U Lapovu je podignuto 10 hektara vinograda, a godišnja proizvodnja dostiže oko 45.000 litara vina. Kompleks obuhvata i restoran, sale za proslave i smeštajne kapacitete na ukupnoj površini od oko 4.300 kvadratnih metara.
To je priča o turizmu koji ne prodaje samo mesto – već doživljaj.
MODA – Slađana Pantović
Slađana Pantović, kreativna direktorka i suvlasnica kompanije PS Fashion, već tri decenije gradi jedan od prepoznatljivih domaćih modnih brendova.
Tokom karijere susretala se sa predrasudama i brojnim izazovima, ali su vizija, kreativnost i istrajnost postali temelj razvoja brenda koji je danas prisutan u šest zemalja.
PS Fashion ima više od 100 maloprodajnih objekata, dok godišnja proizvodnja dostiže oko 650.000 odevnih predmeta.
Njena priča govori o tome kako se dugoročna vizija pretvara u brend koji uspeva da raste, a da pritom zadrži prepoznatljiv identitet.
SPECIJALNA NAGRADA ZA GLOBALNI DOPRINOS – prof. dr Svetlana Mojsov
Posebno mesto među ovogodišnjim dobitnicama zauzima prof. dr Svetlana Mojsov, profesorka na Univerzitetu Rokfeler u Njujorku.
Njena istraživanja vezana su za GLP-1, peptid koji se luči u crevima nakon unosa hrane i ima važnu ulogu u regulaciji insulina i nivoa glukoze u krvi.
Otkrića u oblasti GLP-1 postavila su temelje za razvoj savremenih terapija koje se koriste u lečenju dijabetesa i gojaznosti, među kojima su lekovi poput Viktoze, Ozempika i Vegovija.
Njena priča predstavlja primer naučnog rada čiji uticaj prevazilazi granice jedne zemlje i jedne generacije istraživača.
Kada je uspeh više od ličnog postignuća
Priče ovogodišnjih dobitnica „Milenijumske žene“ razlikuju se po profesiji, iskustvu i životnom putu. Neke su svoje karijere gradile decenijama, neke su pomerale granice u oblastima u kojima su žene i dalje manje zastupljene, dok su druge svoj uspeh pronašle u humanosti, porodici, radu sa ljudima i stvaranju prilika za druge.
Ono što ih povezuje jeste činjenica da njihov rad ima širi značaj.
One ne grade samo svoje karijere. Grade laboratorije budućnosti, leče, obrazuju, stvaraju, zapošljavaju, proizvode, čuvaju tradiciju, pomeraju sportske granice, otvaraju društvene teme i pomažu onima kojima je podrška najpotrebnija.
Upravo zato priznanje „Milenijumska žena“ nije samo priznanje za ostvareni rezultat. Ono je i poruka novim generacijama žena da znanje, rad, hrabrost, solidarnost i istrajnost imaju snagu da menjaju zajednicu.
Jer kada se žene povežu oko znanja, ideja i međusobne podrške, njihov uticaj ne ostaje samo ličan.
On postaje društvena promena.
Udruženje žena „Milenijumska žena“ upravo kroz svoje programe, edukacije, stručne skupove, javne kampanje, humanitarne aktivnosti, projekte ekonomskog osnaživanja, promociju ženskog preduzetništva i programe umrežavanja nastoji da tu promenu učini vidljivom i održivom.
A dobitnice priznanja za 2026. godinu pokazuju koliko različitih oblika može imati – od naučne laboratorije do njive, od bolnice do koncertne scene, od televizijskog studija do sportskog bazena.
Svaka od njih nosi svoju priču. Zajedno, one pričaju jednu veću priču – priču o ženama koje svojim radom ostavljaju trag.
