Kolumne se čitaju zbog osećaja. To je istina. Dobra kolumna vam da onaj zadovoljni osećaj da ste nešto shvatile, nešto saznale, nešto doživele kroz reči. Ali osećaj prolazi — znanje ostaje, ako znate kako da ga zadržite. Razlika između čitatelja koji godinama prati kolumne i ne može da vam kaže šta je naučio i čitatelja koji iz jedne kolumne izvuče ideju koja promeni projekat, razgovor ili odluku — ta razlika je u navikama, ne u inteligenciji.
Navika prva: podvlačite s namerom, ne s entuzijazmom
Svi smo highlightovali previše. Kad je sve podvučeno, ništa nije podvučeno. Probajte drugačiji pristup: u svakoj kolumni smete da markirate jednu rečenicu. Samo jednu. Ta prinuda da izaberete primorava vas da zaista obradite tekst, a ne samo da ga konzumirate.
Kad odaberete tu jednu rečenicu, zapišite je negde izvan platforme na kojoj ste čitali. Može biti beležnica, može biti notes na telefonu, može biti čak i lista u mejlu sebi. Važno je da je premestite — izvlačenje iz originalnog konteksta jača pamćenje i olakšava primenu.
Navika druga: čitajte kolumnu dva puta — jednom emocijom, jednom razumom
Prvo čitanje je uvek emotivno — reagujete, slažete se ili ne, prepuštate se ritmu rečenica. Dobro. To je prirodno i nužno.
Ali onda zastanite. I pročitajte ponovo, ovaj put s jednim pitanjem u glavi: koji je tačno argument koji ovaj pisac iznosi? Nije dovoljno reći da govori o samopoštovanju ili o poslovnim ženama. Koji je specifičan stav? Šta on ili ona tvrdi da je tačno, i koji dokaz ili primer za to navodi?
Ova analitička sekundarna lektira pretvara dobru kolumnu u instrument razmišljanja.
Čitati jednom znači uživati. Čitati dva puta znači razumeti. — Žene Srbije
Navika treća: povežite svako čitanje s jednom konkretnom situacijom iz vašeg života
Ovo je navika koja pravi najveću razliku, a retko ko je svesno praktikuje. Pre nego što zatvorite kolumnu, postavite sebi pitanje: gde u mom životu ili poslu se ova ideja primenjuje?
Ne mora biti dramatična primena. Može biti razgovor koji imate sutra s kolegicom. Može biti odluka koju odlažete. Može biti nešto što osećate prema sebi a niste nikad artikulisali. Veza između apstraktne ideje iz kolumne i konkretne situacije u vašem životu je most koji od čitanja pravi iskustvo.
Navika četvrta: pratite pisca, ne temu
Informativno čitanje funkcioniše po temama: kad vas zanima određena oblast, tražite tekstove o njoj. Ali čitanje kolumni je drugačija disciplina — tu pratite glas i perspektivu, a ne oblast. Pisac koji vas zanima može vam napisati nešto o temama za koje nikad ne biste pomislili da vas interesuju, i otvoriti vam potpuno novi prozor.
Napravite sebi kratku listu od tri do pet kolumnista koje redovno pratite. Ne više — jer dubina je vrednija od širine kada je reč o ovoj vrsti čitanja.
Navika peta: razgovarajte o kolumnama
Najbolje čitanje je uvek ono posle kojeg nešto kažete nekome. Preporučite kolumnu prijateljici, razgovarajte o ideji s partnerom, pomignite je u mejlu kolegi. Taj čin deljenja aktivira sloj razumevanja koji privatno čitanje ne može dosegnuti — morate da artikulišete zašto je nešto važno, a ta artikulacija učvršćuje znanje.
I ponekad, posle razgovora, shvatite da ste iz iste kolumne izvukle potpuno različite stvari. I to je lekcija sama po sebi.
