Da li klima-uređaj zaista može da nas razboli? Lekari objašnjavaju šta se zapravo dešava
Tokom vrelih letnjih dana klima-uređaj mnogima je postao gotovo neophodan. Međutim, čim počnu da se javljaju zapušen nos, grebanje u grlu, kašalj, glavobolja ili suve i crvene oči, često čujemo: „To je od klime.“
Ali da li klima zaista može da nas razboli?
Odgovor je nešto složeniji. Sam klima-uređaj ne izaziva prehladu ili virusnu infekciju, ali način na koji ga koristimo, kao i stanje uređaja i kvalitet vazduha u prostoriji, mogu doprineti pojavi ili pogoršanju određenih tegoba.
Klima vas ne „prehladi“ sama po sebi
Prehladu izazivaju virusi, a ne hladan vazduh iz klima-uređaja. Ipak, boravak u veoma hladnom i suvom prostoru može da iritira sluzokožu nosa i grla, pa se kod nekih ljudi mogu javiti neprijatni simptomi.
Poseban problem nastaje kada se temperatura u prostoriji drastično razlikuje od spoljašnje.
Ako je napolju 35°C, a klima je podešena na 20°C, telo stalno prelazi iz veoma toplog u veoma hladno okruženje. To može biti neprijatno, posebno za osobe koje su osetljive na promene temperature ili već imaju respiratorne tegobe.
Zašto nas od klime mogu peći oči?
Jedna od najčešćih posledica dugog boravka u klimatizovanoj prostoriji jesu suve i nadražene oči.
NHS navodi da boravak u klimatizovanim ili zagrejanim prostorijama može doprineti pojavi suvih očiju. Simptomi mogu uključivati peckanje, svrab, crvenilo, osećaj peska u očima, zamućen vid i pojačano suzenje.
Zato nije neobično da posle nekoliko sati u kancelariji ili automobilu sa uključenom klimom oči počnu da zatežu ili peku.
Suv vazduh može da iritira nos i grlo
Klima-uređaj utiče na temperaturu, ali i na vlažnost vazduha. Vazduh koji je previše suv može da doprinese osećaju suvoće u nosu i grlu.
Kod osetljivijih osoba to može dovesti do neprijatnog osećaja grebanja u grlu, kašljucanja ili zapušenog nosa.
To ipak ne znači da je osoba „dobila prehladu od klime“. Mnogo je preciznije reći da klimatizovano okruženje može da izazove ili pojača određene simptome.
A šta je sa astmom?
Kod osoba koje imaju astmu hladan vazduh može biti jedan od okidača simptoma. NHS navodi da hladan vazduh, zagađenje, polen, prašina, buđ i druge alergene supstance mogu pokrenuti ili pogoršati simptome astme.
Zbog toga osoba sa astmom može primetiti da joj se nakon dužeg boravka direktno ispred klime pojačavaju kašalj, sviranje u grudima ili osećaj nedostatka vazduha.
U takvoj situaciji problem nije samo „hladnoća“, već kombinacija temperature, kvaliteta vazduha i individualne osetljivosti disajnih puteva.
Najveći problem može biti prljav filter
Ovo je deo priče o klimi koji se često zanemaruje.
Klima-uređaj neprestano provlači vazduh kroz svoj sistem. Ako se filteri ne održavaju, u njima se mogu nakupljati prašina i druge čestice. EPA navodi da unutrašnji vazduh može sadržati čestice, polen, buđ i druge zagađivače, dok pravilna filtracija može pomoći u smanjenju određenih zagađivača u vazduhu.
Još veći problem može nastati kada postoji vlaga i buđ unutar sistema. EPA posebno upozorava da se buđ može razviti u sistemima za grejanje i hlađenje kada postoji problem sa vlagom ili kondenzacijom.
Zato klima koja neprijatno miriše, izbacuje vidljivu prašinu ili ima problem sa vlagom nije nešto što treba ignorisati.
Da li klima može da izazove glavobolju?
Može da doprinese glavobolji, ali nije jedini mogući uzrok.
Velika temperaturna razlika, suv vazduh, nedovoljno unošenje tečnosti, loša ventilacija i dugo boravljenje u zatvorenoj prostoriji mogu doprineti tome da se osoba oseća loše.
NHS kod takozvanog sindroma bolesne zgrade navodi simptome kao što su glavobolja, zapušen ili curav nos, suve i nadražene oči i grlo, kašalj, umor i teškoće sa koncentracijom. Simptomi se često pogoršavaju tokom boravka u određenoj zgradi, a poboljšavaju nakon izlaska iz nje.
To pokazuje da ponekad problem nije samo temperatura, već celokupan kvalitet vazduha u prostoru.
Koliko stepeni treba podesiti klimu?
Ne postoji jedna idealna temperatura koja odgovara svima, ali jedna stvar je važna: ne treba praviti ekstremnu razliku između spoljašnje i unutrašnje temperature.
Ako je napolju 35°C, nema potrebe da prostorija bude rashlađena na 20°C.
Mnogo je prijatnije podesiti temperaturu tako da prostor bude dovoljno rashlađen, ali bez osećaja hladnoće. Takođe, nije dobro da hladan vazduh direktno duva u glavu, vrat ili grudi.
Posebno treba biti oprezan tokom spavanja, kada možemo satima biti izloženi istom strujanju vazduha, a da toga nismo ni svesni.
Kako koristiti klimu, a smanjiti rizik od tegoba?
Stručne preporuke za kvalitet unutrašnjeg vazduha naglašavaju nekoliko važnih stvari: uklanjanje izvora zagađenja, odgovarajuću ventilaciju i pravilnu filtraciju.
Zato je korisno:
- redovno čistiti i menjati filtere, prema uputstvu proizvođača;
- ne usmeravati hladan vazduh direktno prema telu;
- izbegavati ekstremno nisku temperaturu;
- povremeno provetriti prostor kada su spoljašnji uslovi odgovarajući;
- obratiti pažnju na neprijatan miris iz klime;
- proveriti uređaj ako postoji curenje vode, buđ ili neuobičajena vlaga;
- održavati odgovarajuću vlažnost vazduha;
- posebno voditi računa o osobama sa astmom i alergijama.
EPA navodi da redovna zamena ili čišćenje filtera, prema uputstvima proizvođača, predstavlja važan deo održavanja kvaliteta vazduha u zatvorenom prostoru.
Dakle, da li klima „razboli“?
Da i ne.
Klima-uređaj sam po sebi nije uzročnik virusne prehlade. Ali nepravilno korišćenje, veoma hladan i suv vazduh, direktno strujanje vazduha, loša ventilacija i zapušteni filteri mogu doprineti različitim tegobama ili pogoršati postojeće simptome.
Drugim rečima, nije potrebno odreći se klime tokom leta. Problem najčešće nije u tome što koristimo klima-uređaj, već u tome kako ga koristimo i kako ga održavamo.
Ako se nakon boravka u klimatizovanoj prostoriji redovno javljaju izraženi problemi sa disanjem, sviranje u grudima, jak kašalj, bol u grudima ili drugi ozbiljni simptomi, ne treba automatski kriviti klimu. Takve tegobe zahtevaju procenu zdravstvenog radnika.
