„Špag“, „obramnica“, „postole“… Da li biste razumeli svoje pretke? Dok su stare srpske reči nestajale, tuđice su osvajale naš jezik
Šta imate u džepu? Verovatno telefon, novčanik ili ključeve. Ali, šta kada bismo vas pitali šta nosite u špagu? Ili da li ste jutros obuli postole, zakopčali obramnicu i poneli svoje remestvo?
Ako vam ove reči zvuče kao da pripadaju nekom stranom jeziku, niste jedini. One su nekada bile deo govora naših predaka, a danas ih poznaju uglavnom lingvisti, ljubitelji istorije i čitaoci starih knjiga.
U isto vreme, svakodnevno koristimo reči poput torba, tašna, jastuk, čarapa, šećer, dućan ili majstor, a retko ko zna da nijedna od njih nije izvorno srpska. Kroz vekove su u naš jezik ušli turcizmi, germanizmi, grecizmi, italijanizmi, francuske i, u novije vreme, engleske reči. Dok su one postajale deo svakodnevice, mnogi domaći izrazi polako su nestajali.
Šta zapravo znače ove zaboravljene reči?
Evo nekoliko izraza koje bi naši preci razumeli bez razmišljanja, a danas ih gotovo niko više ne koristi:
- Špag – stara reč za džep.
- Obramnica – okovratnik, odnosno deo odeće oko vrata.
- Postole – stara kožna obuća, opanci ili jednostavne cipele od kože.
- Remestvo – zanatski alat, pribor ili oprema potrebna za obavljanje nekog zanata.
- Zdenac – bunar.
- Beseda – govor ili svečano obraćanje.
- Ognjište – mesto gde gori vatra, ali i simbol doma i porodice.
- Luč – baklja ili izvor svetlosti.
- Žrvanj – kamen za mlevenje žita.
- Skut – krilo odeće.
- Nedra – grudi ili unutrašnji deo odeće.
- Stjeg – zastava.
- Tobolac – futrola za strele.
- Vjedro – vedro, kanta.
- Žitnica – skladište za žito.
- Pojata – pomoćna seoska zgrada za stoku ili seno.
- Čabrica – mala drvena posuda.
- Badanj – velika drvena kaca ili posuda.
- Razboj – sprava za tkanje.
- Preslica – alat za predenje vune ili lana.
- Vreteno – drveni štap koji se koristio za predenje.
- Mešina – posuda od životinjske kože za vodu, vino ili mleko.
- Naćve – drveno korito u kojem se mesilo testo.
- Sinija – nizak okrugli sto oko kojeg se sedelo na podu.
- Kandilo – uljana svetiljka koja se palila ispred ikona.
- Čutura – mala posuda za vodu ili rakiju.
Torba nije srpska, a ni tašna
Mnogi se iznenade kada saznaju da reč torba nije izvorno srpska. U naš jezik stigla je iz turskog jezika (torba).
Ni tašna nije domaća reč. Ona potiče od nemačke reči Tasche, koja znači torba ili džep.
Takvih primera ima na stotine.
Turcizmi koje svakodnevno koristimo
Ovo su samo neke od reči koje smo preuzeli iz turskog jezika:
- torba
- jastuk
- dušek
- jorgan
- čarapa
- česma
- avlija
- kapija
- čaršija
- dućan
- bakšiš
- zanat
- zanatlija
- šećer
- kajmak
- burek
- ćevap
- paprika
- kajsija
- sat
- džep
- ćošak
- čizma
- boja
- pamuk
- bostan
- đubre
- kesa
- čoban
- kašika
Bez većine ovih reči danas je gotovo nemoguće zamisliti svakodnevni govor.
Germanizmi koje svakodnevno izgovaramo
Iz nemačkog jezika stigle su reči:
- tašna
- pegla
- šraf
- šrafciger
- auspuh
- hauba
- majstor
- cigla
- kreč
- veš
- špajz
- šnicla
- kifla
- knedla
- regal
- ringla
- rajsferšlus
- cimer
- kofer
- šalter
I drugi jezici ostavili su trag
Iz grčkog:
- ikona
- anđeo
- manastir
- hiljada
Iz italijanskog:
- balkon
- terasa
- banka
- pasta
Iz francuskog:
- restoran
- salon
- parfem
- šampion
Iz engleskog:
- kompjuter
- internet
- softver
- mejl
- selfi
- onlajn
Jezik se menja, ali prošlost ostaje u rečima
Lingvisti objašnjavaju da nijedan jezik nije ostao isti kroz vekove. Neke reči nestaju zato što nestaju i predmeti koje su označavale, druge zamenjuju jednostavniji izrazi, a treće dolaze iz drugih jezika i postaju sastavni deo svakodnevnog govora.
Zato danas retko ko zna šta su špag, obramnica ili remestvo, dok bez razmišljanja izgovaramo torba, tašna, dućan ili jastuk.
Svaka stara reč koja nestane iz upotrebe odnosi sa sobom i deo istorije, običaja i načina života naših predaka. Upravo zato vredi da ih ponekad izvučemo iz zaborava i podsetimo se koliko je srpski jezik bogat i raznolik.
Izvori
- Institut za srpski jezik SANU – Rečnik srpskog jezika.
- Matica srpska – Rečnik srpskoga jezika.
- Aleksandar Loma i saradnici – Etimološki rečnik srpskog jezika.
- Petar Skok – Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika.
- Ivan Klajn – Rečnik jezičkih nedoumica i radovi o poreklu reči.
