Sedam glasova koji menjaju jezik srpske poezije. Generacija 25-35 godina, koja piše drugačije od bilo koje generacije pre nje. Pregled književne scene koja se ne nalazi u glavnim medijima.
Šta povezuje generaciju
Mlade srpske pesnikinje koje se sada formiraju imaju nekoliko zajedničkih estetskih karakteristika koje ih razlikuju od prethodnih generacija:
1. Bez romantičnog rečnika. Generacija koja je odrasla bez patetike. Pesma nije ekspresija osjećaja — pesma je precizan opis. Razlika je sva.
2. Telo kao subjekat. Većina autorki ove generacije bavi se telom — ne kao metaforom, već kao realnošću. Hranjenje, menstruacija, težina, bol, seksualnost.
3. Restrikcija kao forma. Eksperimentalni format — pesme sa ograničenim brojem reči, bez naslova, sa numerisanim sekcijama. Generacija koja koristi pravila kao alat.
4. Bez nacionalnog motiva. Ova generacija ne piše o „Srbiji", o „naciji", o „istoriji". To je novo. Generacija pre njih je još uvek dosta pisala o tome. Ovi ne.
5. Digitalna pismenost u prozi. Pesme koje uključuju email-ove, SMS poruke, Instagram caption-e — kao prirodni materijal, ne kao parodija.
Sedam pravaca
Pravac 1: filozofska preciznost. Autorke sa filozofskim obrazovanjem koje pišu poeziju kao kratke filozofske eksperimente. Bez emocionalne lirike, sa intelektualnom disciplinom.
Pravac 2: telesnost bez stida. Najsmelija kategorija. Pesme o telu — fizičkom, eksplicitnom, bez metaforskog ublaživanja. Pre 20 godina, takve pesme bi se odbile od strane glavnih srpskih izdavača. Danas su to bestselleri u malim izdavačkim kućama.
Pravac 3: vojvođanski glas. Autorke iz Vojvodine donose drugačiji krajolik u srpsku poeziju. Ravnica koja je 50 godina bila retka tema u srpskoj poeziji sada dobija svoj rečnik.
Pravac 4: medijska poezija. Najmlađa kategorija. Pesme o digitalnom životu — Instagram, TikTok, online identiteti. Format koji je 5 godina stari postaje književna tema.
Pravac 5: retrospektivni dialog. Autorke pišu pesme svojim mlađim verzijama. Bez nostalgije, sa preciznošću arheologa. Forma koja se javlja u celoj generaciji.
Pravac 6: konceptualna restrikcija. Autorke koje rade sa formalnim pravilima — sve pesme iste dužine, sve sa istim brojem stihova, sve bez naslova. Restrikcija postaje slika.
Pravac 7: kuhinjska poezija. Najmanje glamurozna, najvažnija. Pesme koje se događaju u kuhinji, pred frižiderom, u tuš kabini. Domaća poezija — pisana dok se radi nešto drugo. Format koji proširuje šta poezija jeste.
Gde čitati
Sve više objavljuju mali izdavači — Treći trg, LOM, Booka. Cene knjiga: 800-1.500 dinara. Ukupan trošak za antologiju cele generacije: oko 10.000 dinara.
Lakše: na Pesnička samiranja — neformalni večeri čitanja koji se događaju jednom mesečno u beogradskim kafićima. Karta: 500 dinara. Tu se najbolje vidi gde ide srpska poezija.
Šta nije na listi
Akademski poetski rad — koji se objavljuje u časopisima sa malim tiražom. To je važna tradicija, ali nije generacijska promena.
Komercijalna poezija — Hallmark tip stihova koji se prodaju u marketima na Dan zaljubljenih. To nije književnost, to je suvenir industrija.
Sledećih deset godina, ovih sedam pravaca će biti pominjano kao definišu generaciju. Ti si sad u privilegovanoj poziciji da ih čitaš pre nego što postanu „klasici".
