Generacija koja je rasla sa parolom „možeš sve" — nije mogla sve. Generacija koja je rasla sa parolom „ne moraš sve" — još uvek pokušava sve. Negde između je naša generacija, koja je morala da bira, i koja je platila visoku cenu za izbor.
Ovaj članak je o tome zašto je dilema između karijere i porodice — laža koja je naša generacija prihvatila, a koja se sledećoj generaciji konačno može razumom razbiti.
Tri istorijske generacije
Moja baka (1925-2009). Porodica = život. Karijera = nije bilo. Niko nije pitao da li „balansira". Pitanje se nije postavljalo.
Moja mama (1955-). Karijera + porodica = dvostruki rad. Pitanje balansa se postavljalo, ali rešenja nisu davana. Žene su radile kao da nemaju decu, a vodile decu kao da nemaju posao. Cena: iscrpljenost, ali generacijski normalizovana.
Moja generacija (1980-1995). Karijera + porodica = izbor. Pitanje balansa je glavno pitanje karijernog razvoja. Rešenja su parcijalna, varljiva, individualistička. Cena: stalna kriviča, statistički manje dece nego sve prethodne generacije.
Generacija koja dolazi (2000-). Razgovor se menja. Mlađe više ne traže „balans". Mlađe traže redefiniciju karijere i porodice da bude moguće zajedno.
Šta su naše majke ćutale
Razgovor sa mojom mamom (72 godine) — koji nismo nikad imali pre. „Mama, kako si uspevala sve?"
„Nisam uspevala. Pretvarala sam se da uspevam. Ti si u 7 godina starija od bratа. Ja sam te jezila pet sati sa Velikim Mokrim Lugom kad sam radila sa 6 do 14h. Bratu je bilo dva meseca. To je zločin prema detetu — ali tada se nije znalo. Sada bih radila drugačije. Ali nisam mogla. Bilo je samo to."
Šta sam ja platila
Ja sam jedna od žena moje generacije. Imam 41 godinu. Imam jedno dete (Mina, 11). Dvadeset godina sam pravila izbore između karijere i porodice.
Karijera mi je platila — sad sam glavna urednica magazina. Porodica mi je platila — jedno dete, dva razvoda, treća veza koja nije funkcionisala.
Da li bi drugačije moglo? Možda. Ali ne po pravilima koja sam imala na raspolaganju. Pravila su bila:
- Profesionalni svet me očekivao 9-18, sa rezervisanim pravom da to bude 9-22 ako treba.
- Materinski svet me očekivao da budem prisutna emotivno, fizički, logistički, čak i kada sam fizički bila na poslu.
- Brak je tražio jednako vreme i energiju kao i pre dece (sa muškim partnerom koji je živeo iz pretpostavke da je porodični posao automatski moj).
- Lično vreme — pauza, samočežnja, prijateljstva, hobiji — prvo što je izostalo.
To je bilo strukturalno nemoguće. Nije pitanje moje slabosti. Pitanje je nemogućeg sistema.
Šta menja generacija koja dolazi
Mlade žene koje sada imaju 25-30 godina ne pristaju na taj sistem. Konkretno:
1. Manje dece, kasnije. Prva trudnoća prosečno 32 godine (1990. — 24 godine). Drugo dete — često ne. Statistike Republičkog zavoda za statistiku potvrđuju.
2. Partneri se biraju drugačije. „Da li dele kuhinjski rad?" je sad pitanje na prvom sastanku. Pre 20 godina to bi bilo nepristojno.
3. Karijere se grade pre porodice. 30 godina je nova „prva godina karijere". 35 — vreme za prvo dete. To su strukturalne odluke, ne pojedinačne.
4. Žene rade manje sati. Prosečna radna nedelja žene 30-35 sada: 38 sati. Pre 10 godina: 47 sati. Razlika je karijerna kalkulacija — manja plata, manje napredovanja, ali i manje burnout-a.
5. Razgovor o „mental load-u" je glasan. Pre 10 godina nije bilo termina. Sad postoji jezik za skriveni rad.
Šta sledi
Naša generacija nije propala. Ali je platila cenu koja se ne treba ponoviti. Naša odgovornost — nije reći mlađima „bilo nam je teško". Naša odgovornost je — omogućiti da bude drugačije.
To znači:
- Ne ćutati o cenama koje smo platili. Pisati o tome (kao u ovom članku).
- Mentorisati. Saveti, prilike, otvorena vrata za mlađe.
- Menjati strukture u firmama gde imamo moć. Fleksibilno vreme. Roditeljska politika. Promocija na osnovu rezultata, ne prisustva.
- Privatno — naša deca (naročito sinovi) — uče šta je jednaka odgovornost u kući. Bez izgovora.
Generacija koja sad dolazi neće morati da bira između karijere i porodice. Ne zato što je lakše — već zato što je strukturalno drugačije. To je naš poklon — koji smo prinudni napraviti, jer smo pre toga platili pun trošak za njega.
